Australija – obećana zemlja

AUSTRALIJA – zemlja izvorne prirode, endemskih vrsta i lagodnog života

 

1 australija genguri

S koje god tačke na svetu  krenuli put Australije, čeka će vas dugačko putovanje. Iz Srbije za taj put mora ćete izdvojiti 24 do 28 sati, zavisno gde presedate i koliko letova menjate. No, kada sletite na ostrvo Down Under, svaki sat boravka će vam biti kratak. Australija je površinom šesta zemlja po veličini u svetu, 136 puta je veća od Srbije i prekrila bi ¾ Evrope.  Za obilazak cele Australije  bilo bi potrebno izdvojiti  najmanje godinu dana, kako bi  se obišlo samo prateći njezine obale. Ono što će nekoga, ko je putovao po Evropi , iznenaditi je činjenica da nema istorije.  Ne naravno doslovno, ali kada je 1770. godine James Cook uplovio u luku na kojoj se izgradio današnji Sydney, Beograd je već bio veliki grad u kojem su se razvijale knjižare i staparije… U Sydney-u ćete videti poznatu Operu House i Harbour Bridge, dva najpoznatija australska simbola, a svi ostali delovi grada će vas podsećati na evropske metropole. Znamenita građevina koja se nalazi u centru Sydney-a je Queen Victoria Building, u kojoj se nalaze skupe trgovine poznatih marki iz celoga sveta. Na putu do nje, krenete li od Opere House, proći će kroz Royal Botanic Garden i Sydney-sku katedralu St. Mary. Ako vas ne muči strah od visine , popnite se na 360 metara visok Sydney Tower s kojega ćete celu Sydney-sku luku  imati na dlanu. Sydney-ska luka proglašena je najlepšom lukom u svetu, i bez razmišljanja bih to mogao potvrditi.

 

Ako se ikada zateknete tamo, preporučio bih vam  jedan od dnevnih cruise-va u, kojim ćete detaljno moći razgledati luku, Darling Harbour i Manly beach, te celi Sydney City s mora. I za kraj obilaska Sydney-a svakako odite videti  Bondi beach, jednu od najpoznatijih plaža sveta na kojoj surferi hvataju talase tokom cele godine.

 

Način života

australija 2 sidnej opera

 

Onde se živi sasvim drugačijim tempom života. Radnim danima i vikendom radi se u samo u jednoj smeni (9-17h). Nakon 17 h rade samo pub-ovi i retke trgovine, te restorani s brzom hranom uz put. Puno se više spava nego u Srbiji. Prosečan Australac  budi se u 7 h, a ide u krevet najkasnije u 22 h i sve je uređeno prema tome. Večernje vesti na tv  počinju u 18 h, a odmah nakon toga počinje noćni program koji se kod nas emituje iza 23 h. Sve generacije su prilagođene tome. Mladi izlaze u grad oko 19-20 h, a već oko 1 h u noći diskoteke se zatvaraju. Što se noćnoga života Sydney-a tiče, on je veoma raznolik, ali ograničen na vikend. Petkom i subotom ulica George street i Rocks su prepune skupih auta, osvetljene neonskim svetlima, a ispred diskoteka se čeka u nepreglednim redovima za ulaz, dok su iste te ulice nedeljom uveče potpuno prazne. Sydney je vrlo tolerantan s obzirom na seksualno opredjeljenje pa se tako ondje nalazi jedna od najvećih gay i lezbijskih zajednica na svetu. Ima puno lokala i barova gdje se okupljaju gay parovi, najviše na King’s Crossu.

 

Gastro kutak

 

Ukoliko volite dobro popiti i pojesti, onda ste u pravoj zemlji. Australija vam osim domaće kuhinje koja je odlična nudi i kuhinje iz celoga sveta, tako da nikako ne možete ostati gladni. Cene hrane i pića nisu visoke, zavisno gde jedete, ali u globalu podednake su kao u Hrvatskoj. Australska kuhinja je uglavnom mediteranskog tipa. Riba je sveža iz okeana tako da možete pojesti što god poželite iz mora, a ukoliko ste više ljubitelj mesa, imat ćete gde pojesti i prvoklasan steak.  Australianci uglavnom piju pivo, mada imaju odlična australiska crna vina. Piva im nimalo ne zaostaju za evropskim. Pravome „pivoljupcu“ preporučio bi Crown Lager i Extra Dry, a od vina Chardonnay iz Hunter Valleya. Postoje trgovine u kojima možete kupiti pića iz celoga sveta, pa tako hrvatska piva i žestoka pića. Uočite li oznaku BYO – bring your own, to znači da na to mesto možete doneti  i piti svoje vino, što je još jedna od povlastica koje vam nudi ova gurmanska zemlja.  Ukoliko volite eksperimentirati s hranom,  možda budete zainteresovani  probati klokana ili krokodila.

 

Stanovništvo

Australija je klasična zemlja useljavanja u kojoj se svako može osećati free as a bird. Jedino pravo starosedilačko australsko stanovništvo su Aboridžini. Reč “aboridžin” znači “od početka”, a Aboridžini  veruju da se u Australiji nalaze od početka vremena. Danas se u Australiji vode velike borbe sa asimilacijom aboridžinskog stanovništva. Postoje tri neslužbene kategorije aboridžinskog stanovništva. Aboridžini koji su se u potpunosti urbanizirali, žive u gradu, voze automobile, pohađaju škole i fakultete. U drugu kategoriju spadaju Aboridžini koji također žive u gradovima ,ali se ne snalaze u gradskom životu, često imaju financijskih problema, problema sa sporazumijevanjem i neretko se predaju alkoholu. Ostali Aboridžini žive u rezervatima u unutrašnjosti i na severu. Hrane se prikupljenim plodovima, korenjem i sitnim životinjama, te veruju u nevidljivi svet duhova. U gradu ćemo ih sresti kako sviraju svoj poznat narodni instrument diggeri-doo; drveni rog velikih proporcija. To su najčešće mladi Aboridžini koji na taj način zarađuju za studije, ali ima i starijih. Svi ostali stanovnici Australije su doseljenici sa svih strana sveta.

 

Do kraja Drugog svetskog rata 90% australskog stanovništa činili su doseljenici iz Velike Britanije. U kasnijim godinama naselili su je Evropljani, najviše Talijani, Grci, Makedonci, Hrvati, Nemci, Španci i Kinezi. .  Australianci (slang Aussie) su stanovnici Australije koji se smatraju Australiancima, jer su njihovih bake i dedovi, te majka i otac rođeni u Australiji. Njih je najmanje, ali kako su oni ponosni na to što su Aussie-ji, tako se i sve ostale nacionalnosti ponose svojom zemljom iz koje su došli na ostrvo.  U Australiji, gde   se svako može osećati prihvaćeno, besprekorno funkcionise multikulturalnost . Tu je svako dobrodošao i nema gužve, jer je  gustoća  naseljenosti   2   st/km².

 

Priroda

australija 3 aboridzin

Ono što će vas najviše okupirati kada jednom odlučite putovati Australijom je njezina prekrasna, očuvana i netaknuta priroda. Australianci  drže do jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta kojih nema nigde drugdje na svetu. One su specifične po tome što su se razvile odvojeno od ostalih delova sveta. Prva razlika koju ćete uočiti su najrazličitije vrste ptica koje će leteti oko vas. Velik broj vrsta papiga u šarenim bojama će slobodno kružiti iznad vas. Ukoliko budete nešto grickali, brzo će vam se pridružiti čaplje, pelikani, galebovi…šarenilo pokretnih boja koje vam lete nad glavom –  stvara osećaj kao da ste u raju.

 

Na klokane,  najprepoznatljiviji simbol Australije, ćete naići kamo god  pođete van središta grada. U blizini manjih gradova u zaleđu Sydney-a naviknuti su na ljude, te se dolaze hraniti u obližnji parkove i lenčariti u hladu.  Klokani predstavljaju opasnost za ljude u sumrak na prostorima uz autoouta. Tada u čoporima znaju prelaziti  puteve, što često  izaziva saobracajne nesreće.  Australiija je zemlja nacionalnih parkova.

Kuda god krenuli prolazi ćete kroz nacionalne parkove. Najpoznatiji i onaj kojeg svakako morate videti u sklopu poseta Sydney-u je Blue Mountains, a odmah potom Jenolan Caves (drugi po veličini nacionalni park u svetu). Ako imate vremena istraživati Australiju, naići ćete i na pustinju, prašumu, podzemne pecine, planine, zalive uz ocean…

 

Preporučio bih još nacionalne parkove Dorrigo, Jervis Bay, Conjola, Port Stephens, Gonno Gonno, Morton, Royal… U svakom slučaju, kud god  krenuli : na sever ili jug, uz obalu ili unutrašnjost, nećete pogrešiti. Iz Australije  ponesite brdo sitnih koala i klokana, koliko god vam prtljag dozvoljava. Ako ostane viška mesta, kupite si UGG’s boots,čizme ili papuče od izvorne australske ovčje vune, koje su kvalitetne, tople i karakteristične, a ovde ćete ih platiti četiri puta skuplje. Retko  ko može predvideti  tolika prostranstva i toliku udaljenost, u svakom slučaju – ne idite ako ne mislite odvojiti za Australiju minimalno 4 nedelje; predalek je put i preskupa avionska karta za kraći boravak.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Arhiva

Facebook