Na proputovanju kroz samozpoznaju i duhovnost nailazio sam na neke opasne,ali i veoma zanimljive stvari…
Ali ovog puta cu se osvrnuti na razna iskusenja na koja nailazimo svakodnevno.
ISKUSENJA
Ko je nas kusac?
Djavo?Da ali zar covek sam sebi nije Djavo?
Iskusenja koja nas salecu sa svih strana,na koje nemozemo odoleti ili necemo.Prevara,blud,porok,lose misli,laz.Zivot koji zivimo u vremenu ovom je sam po sebi iskusenje,svaki dan nova sansa za novi greh.Ljudi sve manje vode racuna o onome sta rade i dali ce neko ispastati zbog toga,pa cak i oni.Kada bi samo pomislili da smo mi na proputovanju kroz ovaj zivot koji je inace veoma kratak verovatno bi drugacije gledali na sve to,ali kao sto je iskusenje postalo masovna uzrecica,tako je i uzrecica „JEDNOM SE ZIVI“ postala jos masovnije prihvacena.
Gledajuci sadasnje stanje i sve sto se oko nas desava,nama kusac nije ni potreban,licno misli da je Djavo odavno na birou za zaposljavanje jer za njega vise nema posla,daleko smo ogrezli u sve moguce poroke,tako da nema razloga da nas neko kusa,sami sve zelimo da probamo i sto je vise zabranjeno , to je nama privlacnije.
Sva iskusenja kojima pokleknemo za sobom nose odredjene posledice i kako se kaze uvek isplivaju na povrsinu,ili se istina prava sazna,dali je to prevara ili neki drugi geh.
Tek tada shvatimo koliko smo slabi i kolika nam je pomoc potrebna,mada nekada nase greske ostavljaju duboke tragove koji nose sa sobom nepopravljive posledice.Teka tada covek pod unutrasnjim teretom primoran je da pribegava Bogu i veri,trazeci na taj nacin pomoc i tada pocinje da cini sve sto je potrebno i sto vera nalaze od njega,ali tu se postavlja pitanje da li moze na taj nacin da zaleci tugu i gorcinu koja mu izjeda srce?
U ljudskoj je prirodi da coveku tek kada se desi da nesto izgubi kao posledicu slabosti , tada shvati pravu vrednost i tada pocne da pribegava duhovnom zivotu sa velikom paznjom,da izbegava cak i senku greha i svaki,pa i najmanju neispravnost,razna kusanja obicno za njega ne predstavljaju nikakav problem jer je imun na njih,ali kao sto pomenusmo,sve ostavlja trajne posledice koje ne mog da rese novo nastale pozitivne promene.
Ne, tuga nastala posledicom nasih slabosti na greh ne nestaje nasom spoznajom Boga,ona ostaje uvek u nama kao podsetnik za neke druge greske ako podlegnemo KUSACU.
