Dijeta kod Gihta

giht slika Od te bolesti oboleva većina ljudi s višim životnim standardom, ukratko ljudi, koji imaju bogatiju svakodnevnu prehranu, bez obzira da li je to piće ili hrana.

Jaki bolovi se pojave u palcima na nogama, iako su mogući i u drugim zglobovima. Takođe giht susrećemo kod debljih ljudi, pa se onda s tim u vezi pojavljuju još i dodatne bolesti (arterioskleroza, povišen krvni pritisak, itd.).
Kako je u svakodnevnoj prehrani mnogo namirnica životinjskog porekla koje sadrže masnoce, potrebno je sastaviti jelovnike tako da ne sadrže takve namirnice.
Većina ljudi koji boluju od te bolesti je i debelo, pa je takođe potrebno nuditi nisko kaloričnu hranu s najviše 1500 kalorija na dan. Kako akutni napad gihta
prouzrokuje premasna i preobilna hrana, preobilno konzumiranje vina
(nadasve crvenog) i piva,  neugodne vremenske pojave,
visoka ili niska temperatura,opste zdravstveno stanje, nepravilna
terapija u banjama, povlači za sobom da mora bolesnik pored
pravilno sastavljene dijetne prehrane voditi brigu o zdravom načinu života,
odnosno za dodatnu terapiju uz pomoć lekara. U akutnom stanju
(u stanju napada) neka jelovnici ne sadrže masnoce i ništa mesa.
Kasnije nudimo najviše dvaput nedeljno nemasno meso i to kuvano,
tako da se jedan deo masnoce izluči u vodu , koju ne smemo konzumirati.

Hrana neka bude lako probavljiva, uključimo dosta pasiranih jela. Ako bolesnik
s gihtom boluje od još kakve bolesti, npr. cir na želucu, jetri i
tome slično, neka potraži odgovarajuću dijetu. Neka poštuje njena pravila i
upustva u kombinaciji s ovom tako da dobije jedinstven način prehrane –
kombinirajuci dijetu s kojom se može uspešno lečiti. Proteinska dijeta je tako
uglavnom mlečno – zelena. Alkoholna pića nisu dozvoljena, upotreba prave
kafe i čaja neka bude umerena. Isto vazi i za kakao. Kako salate i hleb
nisu potpuno ne masne , iako ih sadrže vrlo malo, znači da bi duža prehrana
s istim namirnicama bila previše jednolična i tako nezdrava. Zato
vredi pravilo, biramo takve namirnice, koje sadrže jako malo
ili skoro ništa masnoce.

Zavisno u kom stadijumu je pacijen,tada  dajemo  do dvaput nedeljno  kuvano nemasno meso i
to oko podneva. Iz iskustva svaki bolesnik zna da su napadi češći po noći.
O kakvoj posebnoj kulinarskoj umetnosti tu ne možemo govoriti jer meso
uvek samo kuvamo, tako i dinstanje mesa otpada. Ali zato lisnato,
korenasto i gomoljasto povrće možemo povrh kuvanja još i dinstati,
pržiti i gratinirati. Proteinska dijeta može sadržavati više tecnosti.
Time pospešujemo ispiranje mokrace iz organizma i takođe
smanjujemo opasnost od nastajanja bubrežnih kamenaca. Jela, odnosno
pića neka budu malo ili ništa slatka, što vredi posebno za debele bolesnike,
slatka jela neka budu lagana. Salate kiselimo limunovim sokom,
zauljimo ih s manjom količinom biljnog ulja ili maslinovim uljem.

Primer 7-dnevnog jelovnika
u akutnom stanju gihta

Doručak

  • Ponedeljak: topla limunada, sveži , hleb
  • Utorak: bela kafa, kruh, jabuka
  • Sreda: šipkov čaj, meko kuhano jaje, hleb
  • Četvrtak: mleko, hleb, narandza
  • Petak: omlet sa svežom paprikom i paprikom, hleb, mineralna voda
  • Subota: sok od paradajza, sveži sir, hleb
  • Nedelja: sok od sargarepe, štrudla od jabuka

Ručak

  • Ponedeljak: supa od sargarepe, dinstano slatko zelje
  • (sa svežom paprikom i paradajzom, kompot od jabuka
  • Utorak: kremasta prazilukova supa, mlade tikvice s
  • razmućenim jajem, snežna pena
  • Sreda: supa od griza s naseckanim zelenim peršunom,
  • testenine s umakom od paradajza, dvostruka zelena salata
  • Četvrtak: jabučna supa
  • domaći  sir, glavica zelene salate
  • Petak: supa od paradajza, pire krompir s dinstanim patlidzanima, zelena salata
  • Subota: pasirana supa iz glavice zelene salate, riža s povrćem i
  • nastruganim nemasnim sirom (više povrća i malo riže – kao đuveđ),
  •    sok od narandze ili mineralna voda
  • Nedelja: pasirana supa od krompira, salatna ploča, tanka gratinirana
  • palačinka nadevena s nastruganim jabukama ili šljivama

Večera

  • Ponedeljak: griz na mleku, riža ili ribana kaša kuvana na mleku, kruške
  • Utorak: salata od paradajza, nemastan sir, miksana jabuka
  • Sreda: kiselo mleko bez kajmaka, kukuruzna palenta
  • Četvrtak: voćna salata od narandzi, jabuka, krušaka i šljiva, lagan kakao
  • Petak: zelena salata i cvekla, sir, hleb, limunada
  • Subota: pečena paprika u umaku od paradajza, slani krompir, kompot od krušaka
  • Nedelja: knedli od šljiva s mlečnim šatoom, limunada ili mineralna voda

Za  užinu možete birati:
Mleko bez kajmaka, kiselo mleko bez kajmaka, jogurt, sve vrste ne premasnog
sira, kiselo mleko, jaja, jabuke, kruške, šljive, kompote i mikseve iz tog voća,
voćne , lagani vanilijev puding, nemasne kekse, štrudle iz
domaceg testa, sok od narandze, limunadu, sok od sargarepe ili cvekle,
zelenu salatu,  salatu od paradajza, kakao, belu kafu, šipkov čaj,
mineralnu vodu.

Kod pojedinih obroka mogu debeli ljudi poesti do 5 dkg priloga (riža,
testenina, palenta, krompir). Tamo gde je u jelovniku prilog, uz tih
5 dkg priloga ne smeju konzumirati hleb, odnosno tamo gde nema priloga
smeju pojesti 3 – 4 kriske hleba. Takođe sva pića i kompote trebaju
konzumirati nezašećerene. Mršavi ljudi mogu dobiti više priloga,
tako da količinu kalorija približimo čovekovim potrebama.

U hroničnom stanju gihta se hranite kako je opisano u primeru dijete za
akutno stanje gihta s time što dvaput nedeljno unesite u jelovnik
10 dkg nemasne kuhane govedine, 10 dkg nemasne bele ribe
ili 10 dkg pilećeg, kokošjeg ili telećeg mesa. Ako je moguće, meso
izbegavamo koliko je moguće.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Arhiva

Facebook