Odmor je važan element zdravog života

slika sna naslovna

Odmor je jako važan element zdravog života, koji je potreban telu za obnovu i podmlađivanje. Ko se ne odmara, brže stari, kažu stručnjaci. Odlazak na spavanje pre ponoći je veoma važno, iako je to kod savremenog načina života skoro nemoguće. Procesi u telu su uslovljeni smenom dana i noći, a hormoni koji se proizvode su direktno vezani za svetli i tamni period dana, i ako veći dio tamnog perioda provedete budni, poremetiće se takozvani cirkadijalni ritam a njime su direktno dirigovani hormoni. Jedan od hormona koji se luči je i melatonin, koji utiče na regenerisanje i podmlađivanje.

Faktori koji smanjuju mogućnost dobrog noćnog odmora su veliki i teško svarljivi večernji obroci, grickanje kasno uveče, stimulansi kao što su kafa ili napici koji sadrže kofein, i alkohol.

Umor može biti uzrok bolesti

Umor, naročito hronični, često je uzrok brojnih bolesti, iako mnogi ljudi nisu svesni toga. Umor je definitivno posledica načina života. Umorni ljudi, verovali ili ne, uglavnom rade na poslovima koji zahtevaju višesatno sedjenje.
Ti ljudi, takođe, su podvrgnuti pritisku posla koji treba obaviti na vreme i precizno, odnosno stresnim poslovima, kao i mnogim drugim emocionalno iscrpljujućim problemima. Mnogi od njih praktikuju kasne večernje izlaske, “teške” večere, odlazak na spavanje posle ponoći… Oni često i proživljavaju dan sa veštačkim stimulansima, poput kafe. Kofein inače stimulativno deluje na rad centralnog nervnog sistema i prikriva postojeći umor čoveka.

Umoran čovek, u pravom smislu te reči, u stanju je stresa, nedostatka energije, razdražljivosti, često oseća razne bolove i tegobe, počevši od leđa, grudi, zglobova, dolazi i do poremećaja krvnog pritiska, a u suštini dolazi do pada imunog sistema, što može dovesti i do težih bolesti. Tu su i drugi simptomi, kao što su slabljenje kreativnosti, prosuđivanja…
Međutim, zbog raznih stimulansa, kao što je i kofein, i uopšte nezdravog načina života, čovek često ne oseća da ima zapravo problem sa umorom.
Ako se osoba u stanju hroničnog umora ozbiljno ne odmori, umor će izazvati krajnju iscrpljenost i moguće težu bolest.
Sve ovo ukazuje da je odmor za svakog čoveka više nego neophodan, i on se u prirodnoj medicini tretira kao jedan od zakona zdravlja čije kršenje dovodi do posledica.
Odmor, pre svega, omogućava oporavak tela i uklanjanje otpadnih materija iz njega. Za to vreme se obnavljaju zalihe različitih enzima u organizmu, kao i sama energija. Odmor je važan da telu omogući vreme za regeneraciju, podmlađivanje… Ko se ne odmara kvalitetno, taj brže stari. Odmor pomaže i bržem zaceljivanju rana, infekcija i drugih negativnih stanja u telu, uključujući stres i emocionalne traume. Odmor, takođe, jača imunološki sistem organizma i tako pomaže u zaštiti od bolesti. Pravilan odmor može produžiti i život.
Odmor je, dakle, vrlo važan dio životnog ritma i preko potreban uslov za dobro zdravlje, i uopšte se ne radi o luksuzu slobodnog vremena. Naprotiv. Ne treba organizmu uskraćivati njegovu veliku potrebu – odmor.

Prvo i osnovno je dobar san

Šta podrazumijevamo pod odmorom? Prvo i osnovno je dobar san. U SAD je naučno ustanovljeno da je kod ljudi koji spavaju sedam do osam sati noću, manji procenat smrtnosti nego kod onih koji u proseku spavaju manje.
Ljudima su potrebne različite vrste odmora, a opuštajući noćni san je nezaobilazan. Novorođenčad spavaju 16 do 20 sati dnevno, dok je maloj deci potrebno 10 do 12 sati. Kod odraslih potreba za snom jako varira, ali je za većinu najbolje sedam do osam sati dnevno.
Da bi san bio bolji potrebno je večerati najkasnije tri do četiri sata pre odlaska na spavanje. Prazan, neopterećen želudac pomaže kvalitetnijem odmoru, odnosno snu, jer se na taj način, između ostalog, omogućava lučenje hormona koji pomažu pri regenerisanju i podmlađivanju.
Jedino vreme kada telo stvarno može da se obnovi jeste kada spavate. Svaki ozbiljniji bolesnik trebalo bi da bude u krevetu najkasnije do 22 sata. U to vreme hormoni ozdravljenja počinju da se proizvode, kao što su melatonin, serotonin…

Na Univerzitetu Harvard uradili su jednu vrlo zanimljivu analizu. Proučavali su medicinske sestre koje su radile i noću i danju. Na primer, među sestrama koje su radile noćnu smenu bilo je četiri puta više slučajeva raka.
Neko će pitati šta sa sredstvima za spavanje, i da li ih treba koristiti? Za vreme prirodnog spavanja stalno se izmjenjuju faze plićeg i dubljeg sna. Spavanje uz pomoć ljekova, iako pruža dobrodošlo stanje nesvesnosti, ne sadrži ove faze sna. Takve se osobe ujutro ne mogu osećati potpuno osveženim i osnaženim, čak ako im se čini da su dobro prespavale noć.

Važan savet za kvalitetan odmor i san je da treba nastojati da što je moguće redovnije i u približno u isto vreme svakog dana ići na spavanje, ustajati i jesti, jer telo napreduje kada je izloženo redovnom ritmu.
Veoma je korisno i povremeno leći u mlaku(ne vruću) kupku, jer to opušta čoveka i odmara ga. Fizička aktivnost je i u ovom slučaju, kao i kod bilo kojeg drugog zdravstvenog problema, važan faktor. Postoji i izreka da su “čista savest i zahvalan um najbolji jastuci za spavanje”.

Jedan dan u sedmici da bude potpuni odmor

Mnogim ljudima je potrebna uopšte promena u tempu života. Tokom Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji je bila uvedena 74-satna radna sedmica, ali je uskoro ustanovljeno da to ljudi ne mogu izdržati. Nakon drastičnog smanjenja broja odrađenih sedmičnih radnih sati i dužeg eksperimentisanja, ustanovljeno je da 48-satna radna sedmica sa redovnim pauzama tokom radnog vremena, i najmanje jednim 24-satnim sedmičnim danom odmora, daje maksimalnu produktivnost u radu.
Naučnici u SAD su otkrili i da je za sve životinje i ljude potreban celodnevni odmor na svakih sedam dana, i da to održava zdravlje. Dakle, najmanje jedan dan u sedmici treba se potpuno odmoriti i opustiti od svakodnevnih aktivnosti.

Naučnici su otkrili još nešto – kada mere količinu hormona stresa, oni to rade kada se čovek odmori i nivo hormona je tada normalan. Prvog dana oni ga izlažu stresu, daju mu elektrošokove, puštaju glasove mačaka i nivo hormona stresa se poveća. Drugog dana osoba je izložena istom stresu, ali ona se prilagođava situaciji i nivo hormona stresa je manji. Trećeg dana osoba se još bolje prilagođava. Četvrtog dana je isto kao i trećeg, a petog dana se nivo hormona povećava. Šestog dana nivo hormona je isti kao prvog dana. Ako naučnici dopuste osobi da sedmog dana ima dobar odmor, količina hormona se vraća na normalu. Ali, ako je osoba izložena istom stresu, nivo se povećava.
Poznato je i da su s vremena na vreme potrebni i duži periodi odmora. Produženi vikendi i godišnji odmori pokazali su se više nego dobrim za oporavak organizma, i to se preporučuje svima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Arhiva

Facebook