Nema onoga ko bar jednom u životu nije imao blizak susret s koprivom i na mestu spoznao koliko pali i žari! Ukusom podseća na spanac, ali sadrži čak pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C, a zavidan sadržaj hlorofila pomaže obnavljanju ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu.
Kopriva (Urtica dioica), poznatija i kao žara, je lek za čišćenje krvi i dobar je borac protiv malokrvnosti. Utvrdilo se i da je lek protiv opadanja kose, za reumatizam i oboljenje zglobova, groznicu, čir na želucu, nesanicu, nervozu i mnogo drugih bolesti. Žari i pecka oslobođenim sokovima koji izazivaju prolazne plikove.
Rasprostranjena je i raste na zapuštenim mestima, pored taraba, puteva i vrlo je važno znati kako se sakuplja. Naime, u proleće se skupljaju lišće i vrhovi, od proleća do jeseni korenje, a kompletna biljka tokom cele godine. Jedino se seme sakuplja isključivo u avgustu. Ovo je važno znati zbog pravljenja raznih lekova.
Velika vitaminska vrednost
Kopriva sadrži mnogo belančevina, ugljenih hidrata, masti, a od minerala kalcijum, fosfor, gvozdje, magnezijum, vitamine C, A, B2, B5, K, karoten, pantonensku kiselinu, lecitin, tanin i bogatiji je izvor vitamina C i A od većine kultivisanih biljaka. Nažalost, iako je pravi mali polivitaminski rezervoar, na našoj trpezi nije dovoljno zastupljena.
Izuzetna lekovitost
A trebala bi biti jer kopriva je gotovo savršeno sredstvo za pročišćavanje krvi, sprečavanje upala i podsticanje izbacivanja štetnih materija iz organizma. Zbog zavidnog sadržaja hlorofila pomaže obnavljanju oštećenih ćelija i utiče na duže zadržavanje kiseonika u mozgu. U proleće predstavlja odlično povrće. Mladi listovi koprive ukusom podsećaju na spanac, ali u odnosu na njega sadrže pet puta više kalcijuma i šest puta više vitamina C.
Kopriva u kuhinji
Seme ima aromu koštunjavog voća i ona postaje intenzivnija kada se semenke isprže. Cvetovi su takođe za jelo i veoma su aromatični, a listove koprive najbolje je i spremati kao spanac, dok se sušeni listovi koriste kao začin ili za pripremu čaja. Vlakna koja žare uništavaju se blanširanjem. Ako se pre pripremanja jela ubrani vrhovi preliju vrelom vodom, takođe će postati potpuno bezopasni i za ruke i za želudac. Listovi koprive se sa drugim biljkama dodaju u supu ili u salatu, ali prethodno treba da se preliju vrelom vodom.
Čaj od koprive
Ako pripremate čaj od sveže ubrane koprive tada usitnite oko 50 grama listova i kuvajte ih 15-ak minuta u 1 litri vode. Ostavite da odstoji najmanje 8 sati, nakon toga slobodno konzumirajte zdravlje koje ste sami ubrali. Ako pak sušite koprivu pripremajte ju kao i svaki drugi prirodni čaj: u uzavrelu vodu stavite čaj od koprive i ostavite 10 do 15 minuta da odstoji.
Brza čorba od koprive
Potrebno je 500g mlade koprive, glavica luka, sargarepe, kašika ulja, 2 kašike brašna, so, biber, jaje, kisela pavlaka. Priprema: Propržite naseckani luk i narendanu sargarepu, pa dodajte brašno i blanširanu koprivu. Propržite još malo, izmaknite s vatre i sipajte dva litra hladne vode. Čorbu začinite po ukusu, vratite na šporet i kuvajte dvadesetak minuta. Jaje umutite s kiselom pavlakom, pa uspite malo prohlađene čorbe. Sve sipajte u čorbu i kuvajte još nekoliko minuta dok ponovo ne proključa.
Lekoviti recepti
Za oporavak: Kašičicu sušene koprive prelijte s 2,5 dl vrele vode, ostavite da odstoji 10 minuta, procedite i pijte tri puta dnevno. Ovaj čaj rešiće sve probleme s ekcemom, glavoboljom, mokraćnim kanalima, želucem ili anemijom. Možete da ga pijete i kada vas muče virusne ili bakterijske infekcije.
Za lepa stopala: Dve šake dobro opranih korenova, svežeg lišća i stabljika koprive prelijte s pet litara vode i ostavite da odstoji preko noći. Sledećeg dana mešavinu zagrejte do vrenja, sipajte u lavor i potopite noge kada se dovoljno ohladi. Bilo bi dobro da stopala držite u što toplijoj kupki barem 20 minuta.
Protiv peruti: Dve pune šake koprive prelijte s pola litra vrele vode, ostavite da odstoji pet minuta, procedite i dodajte šoljicu sirćeta. Umasirajte ovu tinkturu u kožu glave pola sata pre pranja kose.
Volite li koprivu?
