„Vrediš onoliko koliko znaš, a znaš onoliko koliko imaš priliku i želiš nešto da naučiš“, kaže Nemanja Vorkapić, dvadesetsedmogodišnji umetnik i dodaje: „Ja nemam priliku da idem na sve strane da se edukujem, ali talentom i radom postižem neke rezultate.“
I zaista, rezultati ovog skromnog i talentovanog momka koji pleni neverovatnom harizmom dokazuju da voljom i istrajnošću uspeh je neminovan.Nemanja Vorkapić se okušao u mnogim sferama umetnosti, pa nas je kao takav i zaintrigirao.
Nemanja, čuli smo da se kod tebe polako sprema nešto veliko. Otkrij nam o čemu se radi i kako je došlo do toga?
Kao veliki zaljubljenik u fotografiju i kao neko ko se godinama time bavi, shvatio sam da je došao trenutak za izložbu, tako da se trenutno spremam za prvu samostalnu izložbu. Nađa Radmanović i njen rad su me inspirisali za izložbu fotografija. Kada se radi izložba, veći je problem naći pravu sredinu, pravu priču i modele nego napraviti sliku. Napraviti sliku je najbrže, to je samo „uhvati trenutak“, ali treba napraviti taj trenutak, stvoriti emociju. „Razotkrivanje tela“ je naziv moje prve izložbe. Na fotografijama su delovi tela, ali ne klasični aktovi, već nešto na šta nikada ne obratimo pažnju na telu čoveka. Dosta je teško pobeći od erotičnosti u aktu a moj cilj je da nikome ne bude prva asocijacija erotika.
Osim izložbe koju spremaš, uskoro otvaraš i svoju galeriju?
Da, to će biti galerija gde neću izlagati samo svoje slike i fotografije, već će i drugi fotografi i i slikari imati mogućnost da se predstave, kao i dizajneri garderobe. Ja volim drvo, radio sam ramove za slike, u te ramove stavljao svoje fotografije i imao prodajnu izložbu u Kulturnom centru Grad. Ti ramovi biće izloženi takođe u galeriji kao i lampe jer me fascinira ta igra svetlosti. Radio sam u jednom butiku cveća kao dizajner cvetnih aranžmana i zaista sam uživao u tome. Zbog toga želim da i cveće bude zastupljeno u galeriji.
Kakve cvetne aranžmane voliš?
Volim da izgleda minimalistički, da bude oštro. Cveće je samo po sebi lepo, vedro, a ja volim kad ga stavim u malo tvrđe okruženje jer smatram da tek onda dođe do izražaja i dobije tu lepotu.
Baviš se i modelingom i ti si jedini momak iz Beograda koji je prošao na kastingu za snimanje reklame Alias banke iz Kazahstana?
Da, modelingom se bavim od 2010. godine i aktivan sam u snimanju reklama. Uradio sam zaista mnogo reklama u Srbiji i u inostranstvu.
Pored svega, ti si i član Teatra Levo…
2010. godine sam upisao školu glume u teatru. Nešto kasnije se u sklopu poezije Miodraga Jakšića rodila predstava „U kubu“, gde sam pored glumačkih sposobnosti imao priliku da pokazem i plesne, jer sam godinama unazad kao član jednog plesnog tima igrao salsu. Inače moram da napomenem da je predstava „U kubu“ prvi koreografski prikaz poezije. Sada radimo na projetku sa jednom Japankom. Ona je završila baletsku školu u Melburnu i živi i radi u Holandiji. Angažovali smo je da radi za nas, gde sam ja radio trejlere i video koji će se koristiti u predstavi.
Gde se najlepše osećaš?
Najlepše se osećam u teatru, jer mi teatar daje širinu. Tamo mogu sve da radim, da glumim, fotografišem, snimam, šminkam, u teatru sam ispunjen.
Jesi li zadovoljan svojim dosadašnjim radom?
Slobodno mogu da kažem da sam zadovoljan. Sve što sam radio radio sam s ljubavlju i zaista uživao u svemu.
Da li postoji nešto u čemu želiš da se okušaš?
Verujem da ću uskoro da se posvetim vajarstvu i ikonopisu, jer to je nešto što me takođe dosta privlači.
Maja S.
