Tai Chi Chuan je stara kineska borilačka veština, koja je nekad imala samo tri pokreta, ili kako su ih nekad zvali tri pesnice ili “tri stara reza”. Forme u Tai Chi Chuanu su došle kasnije, kao pojednostavljeni način vežbanja. Tai Chi Chuan danas uglavnom služi kao terapeutska veština. Potpuno je nezavisna od godina, pola, snage i kondicije. Do njenog borilačkog aspekta dođu samo najuporniji. Ipak, terapeutski deo ove veštine se ne može osporiti i koristi su velike.
Vežbanjem Tai Chi Chuana pospešuje se cirkulacija krvi i energije i dolazi do relaksacije uma i tela. Postiže se mir koji je potpuno prirodno ljudsko stanje kada se vaša pažnja i svest usmere ka unutra (misli se na unutrašnjost tela, i nije mišljenje, već svesno osećanje onoga što vi u sebi imate i jeste).
Postiže se fleksibilnost zglobova, krvnih sudova i mišića koji se aktiviraju na potpuno prirodan način, istežu se i aktivni su. Mišići se ne kontrahuju, nemaju jednosmerno usmerenu silu koja šteti krvotoku i stvara kiselu krv. Nema kontrakcija mišića koje štete unutrašnjim organima, čineći da oni slabe i vremenom odumiru (kao kod ljudi koji se bave bodi-bildingom). To je razlog što ljudi koji se decenijama bave borilačkim veštinama, usled pogrešnog načina vežbanja, na kraju imaju potpuno kruto, zatvoreno, blokirano i vrlo često bolesno telo! Sa stanovišta ljudskog potencijala, to je velika šteta, uz mnogo potrošenog vremena.
Milioni ljudi danas u svetu se bave Tai Chijem kao prirodnim metodom prevencije od bolesti, kao deo terapije, kao rekreacija…
U današnje vreme kada ima sve više neizlečivih i teških bolesti, kada ljudi mnogo brže žive i kada su mnogo više izloženi stresu, vlada sve veće interesovanje za Tai Chi Chuanom, kako pojedinaca, tako i institucija koje se bave proučavanjem delotvornosti ove stare veštine. Ona nas uči kako sačuvati, a ne rasipati vitalnu energiju tela, pa se zato Tai Chi Chuan sve više koristi kao dodatak postojećoj terapiji, prevashodno na Istoku, ali poslednjih godina sve više i u bolnicama na Zapadu.
Na institutu za fizičku kulturu u Pekingu vršena su istraživanja gde su na većoj grupi ljudi raznih zanimanja, čak i sportista, koji su bili pod stresom rađena istraživanja o delotvornosti Tai Chi Chuana. Snimajući moždane talase kod ljudi posle samo pet minuta vežbanja, došli su do zaključka da je frekvencija moždanih talasa od 7-10 Hz što je jedno savšeno mirno i opušteno stanje kao kod ljudi koji su u dubokom snu, a što je za zdravlje od neprocenjive vrednosti. Dalja istrazivanja su pokazala da kroz svakodnevno vežbanje dolazi do sinhronizacije leve i desne polovine mozga, što je za zdravlje jako bitno kao prevencija od moždanih udara, od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Svako ima telo koje se može jos više uvežbati, dobro zdravlje koje se treba održavati, ili bolesti koje se Tai Chijem mogu lečiti.
Forma koju podučavam je Wudang forma, koja je nastala pre nego što su nastale podele na stilove i forme u Tai Chi Chuanu i koja je poprilično zahtevna i interesantna forma za vežbanje, stara preko hiljadu godina, i vrlo teška za majstoriranje.
