Kiropraktika je posebna zdravstvena disciplina i profesija. Ona se u prvom redu bavi diagnostikom i lečenjem oboljenja u čijoj osnovi se nalaze reverzibilne smetnje statike i dinamike ljudskog tela, a naročito njegove kičme. Ove smetnje mogu nastati kao posledica različitih trauma ili naglog atipičnog trzajnog pokreta tela, kao i u drugim situacijama. Ovi uzroci dovode do blokade pogođenog zgloba – smanjenog ili potpunog prestanka pokretljivosti jednog ili više zglobova.
Blokirani zglob može dugo vremena ostati u tom nenormalnom položaju i dovesti do naizgled neobjašnjivih poremećaja kao što su bolovi, ograničena pokretljivost kičmenog stupa i ekstremiteta, povećane mišićne napetosti i nepravilnog držanje tela. Pored toga, ova blokada zgloba može refleksnim putem izazvati organske funkcionalne smetnje (disfunkcije) u radu brojnih organa i organskih sistema. Blokirani zglobovi preko nervnog sistema mogu izazvati veoma različite tegobe, koje ponekad mogu trajati godinama, a da se nikada ne posumnja na kičmu kao njihov mogući uzrok.
Zadatak kiropraktičara je da otkriju ovakve smetnje i posle pažljive analize njihovog uzoka da ih otklone. Pre preduzimanja kiropraktičkog tretmana potrebno je uzeti detaljne podatke (anamnezu) pri čemu nisu važne samo trenutne tegobe, nego i ranija oboljenja, povrede, saobraćajni udesi, operacije, sportske povrede… Posle uzimanja anamneza sledi pregled, pri čemu sa na samom početku posmatra držanje i kretanje pacijenta (inspekcija). Posle inspekcije sledi palpacija i izvođenje neuroloških i ortopedskih testova, a po potrebi i druga ispitivanja.
Cilj pregleda je da se po mogućnosti stekne što potpuniji uvid u zdravstveno stanje pacijenta, a naročito u stanje njegovog mišićno-koštanog sistema. Rentgensko snimanje je često potrebno da bi se utvrdila tačna diagnoza.
Posle uspešne diagnostičke obrade pacijenta i lokalizacije poremećaja, ako je on u indikacionom domenu kiropraktike izrađuje se plan i program tretmana.
Kiropraktički tretman se zapravo sastoji od specifičnih blagih i bezbolnih manipulacija ili mobilizacija na blokiranom zglobu kičme. Na ovaj način se ponovo uspostavlja pokretljivost zglobova pri čemu se njihove zglobne plohe dovode u međusoban optimalan položaj. Po potrebi kiropraktički tretman se može dopuniti i drugim metodama koje imaju za cilj ponovno uspostavljanje funkcionalne sposobnosi aparata za kretanje. To se pre svega odnosi na fizioterapijske tretmne, otropedske zahvate na izednačavanju dužine nogu, savetovanje o pravilnom držanju tela i pokretima pod opeterećenjem, navike pri spavanju, sportskim aktivnostima i druge potrebne mere.
Osnovna kiropraktička aktivnost je ciljani tretman blokiranog zgloba, pri čemu se pogođeni zglob neznatno pomera preko svoje normalne granice pokretljivosti (fiziološka granica pokretljivosti), ali uz obavezan uslov da to pomeranje nikada ne pređe njegovu anatomsku granicu pokretljivosti. Pri tome se često može jasno čuti i zvučni fenomen koji za uspešnost zahvata niije neophodan.
Zahvatima kvalifikofanog kiropraktičara ponovo se bez ikakve štete uspostavlja poremećena pokretljivost blokiranog zgloba. Na ovaj način dolazi takođe i do normaliziranja funkcije nerava koji su povezani sa tim zglobom kao i do normaliziranja rada organa čiju funkciju je ti nervi regulišu.
