„Davno je Kardinal Rišelje rekao: „Dajte mi tri reda iz bilo kog dela, bilo kog pisca, a ja ću već naći razlog zašto da obesimo tog pisca“. A ja, ma koliko god se trudio, koliko mogućnosti tražio za veseliji početak ovog slova, ne mogah, a da ne parafraziram Kardinala. Jer, posle drugog čitanja knjige u rukopisu DUŠA ZNA, koja je pred Vama, nametnula mi se misao „dajte mi samo tri pesme, bilo koje, a ja NEĆU naći razlog zašto da se s radošću ne ponesem mišlju da je ovo redak pesnički dar pretočen u knjigu“. Bujica lepih reči koju je autorka ponela is svog rodnog kraja, u ono ludo vreme bratoubilačkog ludila, kada su svi u kofere trpali materijalne stvari, Branka je uprtila amanete svojih predaka da nam pretočeno u stih ukaže na lepotu srpskog narodnog govora, s prostora gde više skoro da nema Srba.
I nemojte da Vas, uvaženi čitaoče zavara što napisah u prvom delu ovog pokušaja da Vas uvedem u ovu pesničku priču da je dovoljno tri pesme samo pročitati… Tri je dovoljno da nasluti dar, a sve i više puta iščitati neće biti dovoljno da se raskošnost i bogatstvo jezika isprepletano sa isto tako raskošnim talentom upije u sebe i oplemeni čitalačku dušu. Iako nerado tumačim, još ređe određujem „šta je pisac hteo da kaže“, posebno jer svako od nas doživljava poeziju na svoj način, u njoj se pronalazili ili ne, razume ili ne razume. Ovde takvih dilema nema. Branka se oslanja na dva stuba u svojoj poeziji. Ljubavi kao jednom i ljubavi kao drugom stubu. Onaj prvi stub izgrađen na poeziju Milana Rakića, Vojislava Ilića, Laze Kostića i drugi na modernom pesništvu kome svojim pečatom doprinosi autorka“, kaže u svom predgovoru Stevan Krstec Starčinski, urednik knjige „Duša zna“, autorke Branke Vlajić Ćakić.
Pišući pesme, priče, pripovetke, romane, te tražeći u pojavama, stvarima i bićima smisao, suštinu, dubinu, Branka je uspela dokučiti, da joj za razumevanje nje same i ostalog dela Sveta, više služi, neki čudni unutarnji nagoveštaj, neka iskonska mudrost, glas, osećaj, no inteligencija, svest, duh i znanje godinama sakupljano. Spoznala je šta joj je za shvatanje najvrednije. Da zapravo najbolje razume, upravo kada joj se čini da ne razume i kad se ne trudi da logički zaključuje. I da joj je za razumevanje potrebno ono „nešto“ što nastaje sjedinjavanjem suprotnosti na nivou duše. To „nešto“ nekad manje a nekad više, vešto uspeva kroz svoja dela da podeli sa drugim ljudima.
„Duša zna“ je peta knjiga, zbirka poezije Branke Vlajić Ćakić u izdanju Kreativne radionice BALKAN. Branka je do sada sa čitalačkom publikom podelilila i knjige: „Rod po duši“, „Ljubav u duši probudi“, „Pjeva mi duša“, „Kontrabas“ (zbirka poezije za decu).
Branka neumorno stvara. Roman je nešto na čemu trenutno radi, ali pored romana piše i palindrome, eseje, pripovetke za decu i odrasle.
